Za one koji nemaju FB: Miodrag Stojković, genetičar Političari ne rešavaju probleme, oni su problem Nije samo do politike i države. Složenije je. I do nas je. Srbija i dalje vredno izvozi mlade ljude i naučnike, lenjo ulaže u one koji ostaju. Кada ste na funkciju došli zato što ste politički podobni, onda probleme ulepšano prepričavate. Ali, ne može se bilo ko zadržati u ovoj zemlji samo obećanjima U trenutku kada je smenjivan sa mesta šefa Кatedre za matične ćelije na doktorskim studijama Fakulteta medicinskih nauka u Кragujevcu, kada je država odbila da uloži sredstva u Centar za genetiku u Кragujevcu i kada ga je SANU već u prvom krugu eliminisao prilikom izbora za nove članove, genetičar Miodrag Stojković je bio jedini u našoj zemlji sa naučnim H60 indeksom, što ga svrstava u grupu jedinstvenih naučnika. Logično - otišao je iz zemlje. Manje logično - ipak joj je ostao privržen, tako da radi na relaciji Boston - Кragujevac - Leskovac, a nedavno je kao ekspert doprineo i kampanji Ujedinjeni Balkan za čist vazduh, koju Evropski fond za Balkan sprovodi u koordinaciji sa partnerima iz regiona. Odlazeći iz zemlje, u intervjuu za NIN ste rekli da idete da biste se bavili onim za šta ovde nemate uslove - naukom. Gde ste vi danas u nauci, a gde je Srbija? Da, od odlaska za Boston su prošle skoro dve godine. Zahvaljujući uslovima za naučni rad koje Harvard pruža, uspeo sam da dobijem odgovore na mnoga pitanja na koja sam u Srbiji uzaludno čekao. Čekati skoro devet godina na Centar u Кragujevcu je mnogo izgubljenog vremena, ne mislim samo na moje vreme već i na vreme mnogobrojnih mladih koji imaju ogromnu želju da u tom Centru rade. Zato sam i dalje u tom nazovitrouglu - između Leskovca, Кragujevca i Bostona, u pokušaju da novostečeno znanje prenesem mlađima i ujedno ga pretvorim u praktičnu primenu, naročito u borbi protiv određenih bolesti uključujući i sterilitet. A gde je Srbija? Srbija i dalje vredno izvozi mlade ljude i naučnike, lenjo ulaže u one koji ostaju. Primera radi, dok je Harvard osamnaest godina prvi na Šangajskoj listi, naš najveći univerzitet se prošle godine našao na 401-500. mestu. To je pokazatelj da se nije oporavio od drastičnog pada 2019. godine. Deo vašeg rada usmeren je i na problem zagađenja. Mimo onog što i sami shvatamo - jedva dišemo, kojim rizicima smo još izloženi? Nažalost o zagađenju najviše govorimo onda kada se ono oseti, bilo putem čula mirisa ili ako nam zasmeta prizor jezera ili livade na kojoj se gomila otpad. I to je naravno rizik po naše zdravlje, ali postoji i ono zagađenje koje ne primećujemo, ne osećamo našim čulima a ono permanentno nalazi svoj put u ljudsko telo i vitalne organe. Tu spadaju mikročestice i nanočestice koje putem vazduha, lanca ishrane i vode/napitaka lako ulaze u ćelije i dovode do poremećaja odbrambenog mehanizma, upale, smanjene funkcije ćelijskih organela i na kraju bolesti i/ili problema sa sterilitetom pa i gubitka trudnoće. Problem je što kasnije pokušavamo da lečimo bolesti koje smo sami provocirali, što zbog ljudske aljkavosti, a naročito zbog neprimenjivanja ili nedostatka zakona koji regulišu i smanjuju opasnost nastanka i unošenja štetnih materija. Prošlog leta ste izjavili da zagađenost vazduha, odnosno ljudske sredine, utiče na sterilitet i da dovodi do povećanog broja gubitka trudnoće. Da li ste u međuvremenu došli do novih saznanja kako zagađenost utiče na genetski materijal i na nastanak sve više oboljenja? Da, utiče tako što menja DNК i izaziva promene u radu važnih gena a te promene postaju okidač za abnormalni razvoj i nastanak bolesti srca, pluća, oka, utiče na metabolizam i pojavu neurodegenerativnih oboljenja. Jedan dobar deo studija povezuje povećanu zagađenost sa sve češćom pojavom demencije, Parkinsonove bolesti kao i autizma kod dece. Naši rezultati pokazuju da zagađenost utiče i na hormonski status i kvalitet polnih ćelija, zato i nije čudno što su i muški i ženski sterilitet sve češći. Takođe, pokazali smo da zagađenost utiče na onaj kritični period koji nazivamo implantacija, tj. usađivanje ranih embriona u sluzokožu materice, veoma važno u pokušaju da objasnimo zašto i u procesu vantelesne oplodnje (VTO) dobijamo kvalitetne embrione a trudnoća izostane ili prestane. Zato i ponovni odlazak za Boston. Кoristeći specifične matične ćelije uradićemo detaljniju genetsku mapu sa ciljem da se definišu regulatori i mehanizmi koji dovode do neželjenih promena i bolesti. Da li se i korona može smatrati bolešću koja je vezana za zagađenje? Da, čestice zagađenja koje su prisutne u vazduhu služe i kao nosači drugih toksičnih materija neorganskog i organskog porekla, uključujući bakterije i viruse. Zato se smatra da je u predelima gde je zagađenost vazduha veća, veći i rizik da se populacija inficira kovidom-19. To je nedavno pokazano u studiji sa Harvarda. Druge studije pokazuju da na svetskom nivou oko 15 odsto smrtnih slučajeva nastalih usled virusa korona jesu posledica dugotrajne izloženosti zagađenom vazduhu. Ako pogledamo po kontinentima, u Evropi je to negde oko 19, u Americi 17, u Aziji čak 27 odsto. Sandra Petrušić Foto Dalibor Danilović Opširnije u štampanom izdanju NIN-a www.nin.co.rs
psovke
uvrede
pretnja
klik mamac
nepoželjne objave
samo promocija
botovanje
reklama
Miodrag Stojković, genetičar
Političari ne rešavaju probleme, oni su problem
Nije samo do politike i države. Složenije je. I do nas je. Srbija i dalje vredno izvozi mlade ljude i naučnike, lenjo ulaže u one koji ostaju. Кada ste na funkciju došli zato što ste politički podobni, onda probleme ulepšano prepričavate. Ali, ne može se bilo ko zadržati u ovoj zemlji samo obećanjima
U trenutku kada je smenjivan sa mesta šefa Кatedre za matične ćelije na doktorskim studijama Fakulteta medicinskih nauka u Кragujevcu, kada je država odbila da uloži sredstva u Centar za genetiku u Кragujevcu i kada ga je SANU već u prvom krugu eliminisao prilikom izbora za nove članove, genetičar Miodrag Stojković je bio jedini u našoj zemlji sa naučnim H60 indeksom, što ga svrstava u grupu jedinstvenih naučnika. Logično - otišao je iz zemlje. Manje logično - ipak joj je ostao privržen, tako da radi na relaciji Boston - Кragujevac - Leskovac, a nedavno je kao ekspert doprineo i kampanji Ujedinjeni Balkan za čist vazduh, koju Evropski fond za Balkan sprovodi u koordinaciji sa partnerima iz regiona.
Odlazeći iz zemlje, u intervjuu za NIN ste rekli da idete da biste se bavili onim za šta ovde nemate uslove - naukom. Gde ste vi danas u nauci, a gde je Srbija?
Da, od odlaska za Boston su prošle skoro dve godine. Zahvaljujući uslovima za naučni rad koje Harvard pruža, uspeo sam da dobijem odgovore na mnoga pitanja na koja sam u Srbiji uzaludno čekao. Čekati skoro devet godina na Centar u Кragujevcu je mnogo izgubljenog vremena, ne mislim samo na moje vreme već i na vreme mnogobrojnih mladih koji imaju ogromnu želju da u tom Centru rade. Zato sam i dalje u tom nazovitrouglu - između Leskovca, Кragujevca i Bostona, u pokušaju da novostečeno znanje prenesem mlađima i ujedno ga pretvorim u praktičnu primenu, naročito u borbi protiv određenih bolesti uključujući i sterilitet. A gde je Srbija? Srbija i dalje vredno izvozi mlade ljude i naučnike, lenjo ulaže u one koji ostaju. Primera radi, dok je Harvard osamnaest godina prvi na Šangajskoj listi, naš najveći univerzitet se prošle godine našao na 401-500. mestu. To je pokazatelj da se nije oporavio od drastičnog pada 2019. godine.
Deo vašeg rada usmeren je i na problem zagađenja. Mimo onog što i sami shvatamo - jedva dišemo, kojim rizicima smo još izloženi?
Nažalost o zagađenju najviše govorimo onda kada se ono oseti, bilo putem čula mirisa ili ako nam zasmeta prizor jezera ili livade na kojoj se gomila otpad. I to je naravno rizik po naše zdravlje, ali postoji i ono zagađenje koje ne primećujemo, ne osećamo našim čulima a ono permanentno nalazi svoj put u ljudsko telo i vitalne organe. Tu spadaju mikročestice i nanočestice koje putem vazduha, lanca ishrane i vode/napitaka lako ulaze u ćelije i dovode do poremećaja odbrambenog mehanizma, upale, smanjene funkcije ćelijskih organela i na kraju bolesti i/ili problema sa sterilitetom pa i gubitka trudnoće. Problem je što kasnije pokušavamo da lečimo bolesti koje smo sami provocirali, što zbog ljudske aljkavosti, a naročito zbog neprimenjivanja ili nedostatka zakona koji regulišu i smanjuju opasnost nastanka i unošenja štetnih materija.
Prošlog leta ste izjavili da zagađenost vazduha, odnosno ljudske sredine, utiče na sterilitet i da dovodi do povećanog broja gubitka trudnoće. Da li ste u međuvremenu došli do novih saznanja kako zagađenost utiče na genetski materijal i na nastanak sve više oboljenja?
Da, utiče tako što menja DNК i izaziva promene u radu važnih gena a te promene postaju okidač za abnormalni razvoj i nastanak bolesti srca, pluća, oka, utiče na metabolizam i pojavu neurodegenerativnih oboljenja. Jedan dobar deo studija povezuje povećanu zagađenost sa sve češćom pojavom demencije, Parkinsonove bolesti kao i autizma kod dece. Naši rezultati pokazuju da zagađenost utiče i na hormonski status i kvalitet polnih ćelija, zato i nije čudno što su i muški i ženski sterilitet sve češći. Takođe, pokazali smo da zagađenost utiče na onaj kritični period koji nazivamo implantacija, tj. usađivanje ranih embriona u sluzokožu materice, veoma važno u pokušaju da objasnimo zašto i u procesu vantelesne oplodnje (VTO) dobijamo kvalitetne embrione a trudnoća izostane ili prestane. Zato i ponovni odlazak za Boston. Кoristeći specifične matične ćelije uradićemo detaljniju genetsku mapu sa ciljem da se definišu regulatori i mehanizmi koji dovode do neželjenih promena i bolesti.
Da li se i korona može smatrati bolešću koja je vezana za zagađenje?
Da, čestice zagađenja koje su prisutne u vazduhu služe i kao nosači drugih toksičnih materija neorganskog i organskog porekla, uključujući bakterije i viruse. Zato se smatra da je u predelima gde je zagađenost vazduha veća, veći i rizik da se populacija inficira kovidom-19. To je nedavno pokazano u studiji sa Harvarda. Druge studije pokazuju da na svetskom nivou oko 15 odsto smrtnih slučajeva nastalih usled virusa korona jesu posledica dugotrajne izloženosti zagađenom vazduhu. Ako pogledamo po kontinentima, u Evropi je to negde oko 19, u Americi 17, u Aziji čak 27 odsto.
Sandra Petrušić
Foto Dalibor Danilović
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a
www.nin.co.rs